Digitalna elektronika

Nastava iz predmeta Digitalna elektronika izvodi se u trećem semestru na smeru za mikroračunarsku elektroniku.

Specifikacija predmeta

Oznaka predmeta: E138
Broj ESPB: 7
Broj časova aktivne nastave nedeljno: 3+2+1

Nastavni kadar

Nastavnik: Nadj dr Laslo
Konsultacije: Petak: 13.30-14.30 ili po dogovoru
Asistenti: dr Mirjana Damnjanović
Konsultacije:
Utorak: 13.00-14.00 Petak: 12.00-13.00

Način polaganja ispita

Način formiranja ocene:
Aktivnosti u okviru predmeta su:

predavanja, auditorne vežbe, laboratorijske vežbe i konsultacije.

Urađene laboratorijske vežbe se ocenjuju.

Iz prvog dela (kombinacione mreže) gradiva polaže se kolokvijum (kombinovani zadaci i teorija).

Na ispitu se polaže preostali deo gradiva (kombinovani zadaci i teorija).

Opciono urađeni domaći zadaci se ocenjuju.

Opciono, po dogovoru, na naknadnom usmenom ispitu moguće je popraviti ocenu.

Materijal za predavanja:










L.Nađ, M.Damnjanović Skripta iz digitalne elektronike 2006 FTN, Novi Sad Srpski jezik











S.Tešić, D.Vasiljević Osnovi elektronike, komponente, pojačavačka kola, impulsna kola, digitalna kola 2005 Građevinska knjiga Srpski jezik











D.Živković, M.Popović Impulsna i digitalna elektronika (Glave 11 - 15) 1992 Nauka i ETF Beograd Srpski jezik

Materijal auditorne vežbe:










M.Damnjanović, L.Nađ Zbirka rešenih zadataka iz digitalne elektronike 2013 FTN 436, Novi Sad Srpski jezik

Materijal za laboratorijske/računarske vežbe:










L.Nađ, M.Damnjanović Praktikum za računarske i laboratorijske vežbe iz digitalne elektronike 2013 FTN 437, Novi Sad Srpski jezik

Dodatne informacije

Cilj

Sticanje osnovnih znanja iz oblasti digitalne elektronike: načina prikazivanja logičkih funkcija, minimizacije logičkih funkcija i realizacije osnovnim logičkim kolima. Povezaće se osnovna teoretska znanja iz Bulove algebre sa praktičnim aspektima analize i realizacije kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža. Proučiće se osnovni problemi, uzroci neispravnog rada i način njihovog otklanjanja.

Ishod

Student koji uspešno savlada gradivo iz ovog predmeta biće u stanju: - da uspešno predstavi logičke funkcije na razne načine; - da analizira rad i obavi sintezu jednostavnih kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža; - da uoči i otkloni osnovne hazardne pojave u digitalnim mrežama; - da uspešno koristi osnovne digitalne funkcionalne blokove - da proširi kapacitet osnovnih digitalnih funkcionalnih blokova, ako je to potrebno i - da uradi računarsku simulaciju rada osnovnih digitalnih mreža, posle urađenih računarskih vežbi.

Sadržaj

Uvod u digitalnu obradu signala. Uvod u kombinacione mreže. Načini predstavljanja logičkih funkcija. Minimizacija potpuno i nepotpuno definisanih logičkih funkcija. Realizacija logičkih funkcija zadatim tipom logičkih kapija. Analiza rada kombinacionih mreža. Mogući hazardi i otklanjanje hazarda u kombinacionim mrežama. Osnovni kombinacioni funkcionalni blokovi (koderi, dekoderi, konvertori kodova, multiplekseri, demultiplekseri, aritmetičke-logičke jedinice). Osnove programabilnih kombinacionih komponenti. Uvod u sekvencijalne mreže. Lečevi i flipflopovi. Analiza i sinteza sinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih flipflopovima). Analiza i sinteza asinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih lečevima ili povratnom spregom preko kombinacione mreže). Mogući hazardi i otklanjanje hazarda u sekvencijalnim mrežama. Osnovni sekvencijalni funkcionalni blokovi (registri, brojači). Osnovne ideje u realizaciji programabilnih sekvencijalnih komponenti. Memorije. Aritmetičke-logičke jedinice. Problemi sa mehaničkim prekidačima. Sinhronizacija asinhronih promenljivih.