Nastava iz predmeta Digitalna elektronika izvodi se u trećem semestru na smeru za mikroračunarsku elektroniku.
Specifikacija predmeta
Oznaka predmeta: E138Broj ESPB: 7
Broj časova aktivne nastave nedeljno: 3+2+1
Nastavni kadar
Nastavnik: dr Mirjana DamnjanovićKonsultacije: Petak: 13.30-14.30 ili po dogovoru
Asistenti: Kristina Nikolić
Konsultacije:
| Utorak: 13.00-14.00 Petak: 12.00-13.00 |
Način polaganja ispita
Način formiranja ocene:
Aktivnosti u okviru predmeta su:
predavanja, auditorne vežbe, laboratorijske vežbe i konsultacije.
Urađene laboratorijske vežbe se ocenjuju.
Iz prvog dela (kombinacione mreže) gradiva polaže se kolokvijum (kombinovani zadaci i teorija).
Na ispitu se polaže preostali deo gradiva (kombinovani zadaci i teorija).
Opciono urađeni domaći zadaci se ocenjuju.
Opciono, po dogovoru, na naknadnom usmenom ispitu moguće je popraviti ocenu.
predavanja, auditorne vežbe, laboratorijske vežbe i konsultacije.
Urađene laboratorijske vežbe se ocenjuju.
Iz prvog dela (kombinacione mreže) gradiva polaže se kolokvijum (kombinovani zadaci i teorija).
Na ispitu se polaže preostali deo gradiva (kombinovani zadaci i teorija).
Opciono urađeni domaći zadaci se ocenjuju.
Opciono, po dogovoru, na naknadnom usmenom ispitu moguće je popraviti ocenu.
Materijal za predavanja:
| L.Nađ, M.Damnjanović | Skripta iz digitalne elektronike | 2006 | FTN, Novi Sad | Srpski jezik |
| S.Tešić, D.Vasiljević | Osnovi elektronike, komponente, pojačavačka kola, impulsna kola, digitalna kola | 2005 | Građevinska knjiga | Srpski jezik |
| D.Živković, M.Popović | Impulsna i digitalna elektronika (Glave 11 - 15) | 1992 | Nauka i ETF Beograd | Srpski jezik |
Materijal auditorne vežbe:
| M.Damnjanović, L.Nađ | Zbirka rešenih zadataka iz digitalne elektronike | 2013 | FTN 436, Novi Sad | Srpski jezik |
Materijal za laboratorijske/računarske vežbe:
| L.Nađ, M.Damnjanović | Praktikum za računarske i laboratorijske vežbe iz digitalne elektronike | 2013 | FTN 437, Novi Sad | Srpski jezik |
Dodatne informacije
Cilj
Sticanje osnovnih znanja iz oblasti digitalne elektronike: načina prikazivanja logičkih funkcija, minimizacije logičkih funkcija i realizacije osnovnim logičkim kolima. Povezaće se osnovna teoretska znanja iz Bulove algebre sa praktičnim aspektima analize i realizacije kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža. Proučiće se osnovni problemi, uzroci neispravnog rada i način njihovog otklanjanja.
Ishod
Student koji uspešno savlada gradivo iz ovog predmeta biće u stanju: - da uspešno predstavi logičke funkcije na razne načine; - da analizira rad i obavi sintezu jednostavnih kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža; - da uoči i otkloni osnovne hazardne pojave u digitalnim mrežama; - da uspešno koristi osnovne digitalne funkcionalne blokove - da proširi kapacitet osnovnih digitalnih funkcionalnih blokova, ako je to potrebno i - da uradi računarsku simulaciju rada osnovnih digitalnih mreža, posle urađenih računarskih vežbi.
Sadržaj
Uvod u digitalnu obradu signala. Uvod u kombinacione mreže. Načini predstavljanja logičkih funkcija. Minimizacija potpuno i nepotpuno definisanih logičkih funkcija. Realizacija logičkih funkcija zadatim tipom logičkih kapija. Analiza rada kombinacionih mreža. Mogući hazardi i otklanjanje hazarda u kombinacionim mrežama. Osnovni kombinacioni funkcionalni blokovi (koderi, dekoderi, konvertori kodova, multiplekseri, demultiplekseri, aritmetičke-logičke jedinice). Osnove programabilnih kombinacionih komponenti. Uvod u sekvencijalne mreže. Lečevi i flipflopovi. Analiza i sinteza sinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih flipflopovima). Analiza i sinteza asinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih lečevima ili povratnom spregom preko kombinacione mreže). Mogući hazardi i otklanjanje hazarda u sekvencijalnim mrežama. Osnovni sekvencijalni funkcionalni blokovi (registri, brojači). Osnovne ideje u realizaciji programabilnih sekvencijalnih komponenti. Memorije. Aritmetičke-logičke jedinice. Problemi sa mehaničkim prekidačima. Sinhronizacija asinhronih promenljivih.
Sticanje osnovnih znanja iz oblasti digitalne elektronike: načina prikazivanja logičkih funkcija, minimizacije logičkih funkcija i realizacije osnovnim logičkim kolima. Povezaće se osnovna teoretska znanja iz Bulove algebre sa praktičnim aspektima analize i realizacije kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža. Proučiće se osnovni problemi, uzroci neispravnog rada i način njihovog otklanjanja.
Ishod
Student koji uspešno savlada gradivo iz ovog predmeta biće u stanju: - da uspešno predstavi logičke funkcije na razne načine; - da analizira rad i obavi sintezu jednostavnih kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža; - da uoči i otkloni osnovne hazardne pojave u digitalnim mrežama; - da uspešno koristi osnovne digitalne funkcionalne blokove - da proširi kapacitet osnovnih digitalnih funkcionalnih blokova, ako je to potrebno i - da uradi računarsku simulaciju rada osnovnih digitalnih mreža, posle urađenih računarskih vežbi.
Sadržaj
Uvod u digitalnu obradu signala. Uvod u kombinacione mreže. Načini predstavljanja logičkih funkcija. Minimizacija potpuno i nepotpuno definisanih logičkih funkcija. Realizacija logičkih funkcija zadatim tipom logičkih kapija. Analiza rada kombinacionih mreža. Mogući hazardi i otklanjanje hazarda u kombinacionim mrežama. Osnovni kombinacioni funkcionalni blokovi (koderi, dekoderi, konvertori kodova, multiplekseri, demultiplekseri, aritmetičke-logičke jedinice). Osnove programabilnih kombinacionih komponenti. Uvod u sekvencijalne mreže. Lečevi i flipflopovi. Analiza i sinteza sinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih flipflopovima). Analiza i sinteza asinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih lečevima ili povratnom spregom preko kombinacione mreže). Mogući hazardi i otklanjanje hazarda u sekvencijalnim mrežama. Osnovni sekvencijalni funkcionalni blokovi (registri, brojači). Osnovne ideje u realizaciji programabilnih sekvencijalnih komponenti. Memorije. Aritmetičke-logičke jedinice. Problemi sa mehaničkim prekidačima. Sinhronizacija asinhronih promenljivih.